Prirodan način odbrane od poplava podrazumeva ostavljanje određenih površina plavnih zona, naročito uz velike ravničarske reke. U slučaju visokog vodostaja, izlivanje reka u ove određene zone obezbeđuje nesmetan protok vode u samim rekama, bez ugrožavanja okolnih uzdignutih terena na kojima se nalaze naseljena mesta.Važno je ne presecati rečne meandre, već oponašati prirodni tok reke. Rečni meandri ublažavaju i usporavaju tok reke i jačinu matice, sprečavajući da dođe do proboja na odbrambenim nasipima iza plavne zone.
Specijalni rezervat prirode ,,Obedska bara” predstavlja najveće plavno područje u Srbiji i ima poseban značaj za regulaciju vodostaja reke Save. Plavljenje Obedske bare se dešava često ali ekstremna poplava poput ovogodišnje, nije do sada zabeležena. Tokom dva najkritičnija dana podignuto je preko 15 km nasipa u koji je ugrađeno oko 150 hiljada vreća peska.
Podaci pokazuju da je tokom proteklih sto godina nestalo oko 80% poplavnih područja Dunava i preko 50% svih vlažnih staništa na području Evrope. Poplavna područja su često predmet isušivanja i kultivisanja, tačnije, urbanizacijom su oteta zemljišta pored reka, pretvorena u naselja ili poljoprivredne površine. U zapadno evropskim zemljama, u okviru projekta “Dom za reku” ova područja se ponovo vraćaju prirodi i rekama. U Srbiji je potrebno sačuvati prirodne retenzije koje već postoje. U pitanju su područja doline Velike Morave, Drine , Timoka, plavne zone u Posavini i Potamišju. Slična situacija je i na Dunavu gde postoji veliko močvarno šumsko područje. U pitanju je deo Gornjeg podunavlja na potezu Monoštorski Rit, Kalandoš, Karapandža.
Klimatske promene utiču na povećanje temperature, što dovodi do promena u padavinama, i to u smislu njihove zapremenine i raspodele. Poplava je oduvek bilo ali po svemu sudeći, biće ih još više. Na nama je da pronađemo način kako da ublažimo njihove posledice a uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih područja svakako je najbolji i najodrživiji put, kojim se pri tome štite urbana područja ali i kopneni i vodeni ekosistemi.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.