Otpad je kroz istoriju stalni pratilac čoveka. Dok je čovek koristio samo materijale iz prirode i takav otpad odlagao, priroda nije imala problem da ga preradi.
Razvojem industrije, pojavili su se materijali koji opterećuju životnu sredinu,  koje priroda ne prepoznaje i ne može da preradi. Rešenje ovog problema leži u reciklaži.



Reciklaža predstavlja proces izdvajanja materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje u iste ili slične svrhe. Proces uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorišćenih stvari i materijala. Istraživanja pokazuju da stanovnik grada generiše prosečno 1 kg komunalnog  otpada dnevno, dok je taj broj nešto manji kod seoskog stanovništva. Iako otpad predstavlja vredan resurs, najveća količina i dalje završava na deponijama. U Vojvodini, reciklaža nekih  tokova otpada je na zavidnom nivou, a tu spadaju otpadne gume,  električni, elektronski otpad, metal, pet ambalaža. Sa druge strane, za neke tokove otpada kao što su baterije i staklo, za sada, nema adekvatnog rešenja.


Degradirana životna sredina i ugrožavanje biljnog i životinskog sveta,  ozbiljni su razlozi zašto je neophodan dobro uspostavljen sistem upravljanja otpadom. Normativni okvir u oblasti upravljanja otpadom u našoj zemlji, definisan je većim brojem zakona i podzakonskih akata. Zakon o upravljanju otpadom ustanovio je načelo “zagađivač plaća” čime su se stekli uslovi za finansiranje i razvoj reciklažne industrije. Zakonom su  ustanovljene i dozvole za upravljanje otpadom. Ukoliko neko želi da postane operater, mora da bude registrovan za određenu delatnost, da dostavi zahtev, dokumentaciju, podatke o postrojenju, lokaciju, kapacitet, ali i rešenje - saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.


ECO- RECYCLING je prva i jedina fabrika u Srbiji koja se bavi reciklažom otpadnih auto i  teretnih guma kao i ostalog gumenog otpada. Fabrika je smeštena u naselju Sirig i prostire se na 54.000m². U njoj postoji proizvodna linija za gumeni granulat, linija za fino prečišćavanje žice, a vrši se prerada i damper guma, po prvi put u ovom delu Evrope. Gumeni granulat se dobija mehaničkim procesom rezanja pneumatika u više faza. Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i dejstvom vazdušne struje. Otpadne gume spadaju u vrstu otpada koja se najefikasnije i najpotpunije reciklira u našoj zemlji. Ali, ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine koji je dodeljivao podsticajna sredstva reciklažnoj industriji, recikleri su se suočili sa finansijskim problemima.

 

Pored otpadnih guma, ambalažni otpad predstavlja materijal koji izuzetno opterećuje životnu sredinu. PET boce, plastične kese ili limenke se jako dugo razlažu. Ovakav otpad je veliki zagađivač planete, a reciklaža je metod kojim ovo zagađenje možemo ublažiti. Greentech trenutno zapošljava 50 radnika a na kraju investicionog ciklusa i puštanja u rad dve nove linije, broj zaposlenih biće 130. Međutim, broj ljudi koji učestvuju u sakupljanju ambalažeje daleko veći, čak hiljadu, i predstavlja  pravi primer kako reciklažna industrija može da kreira mrežu sakupljača.


Industrija reciklaže ima veliki potencijal u Srbiji, jer se kod nas reciklira samo 10 do 15% generisanog otpada. Ova industrija može da otvori 10.000 novih radnih mesta, a Srbija bi godišnje mogla da ostvari 1,5 milijardi evra prihoda. Ekonomska dobit, očuvanje prirodnih resursa i smanjenje zagađenja životne sredine svakako su dobri razlozi za ulaganje napora da u našoj zemlji na pravi način zaživi sistem reciklaže.

{plusone}



ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Pametne zgrade
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Stop krađi električne energije
  • Štedljive sijalice

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije