U situaciji kada pošumljenost Srbije iznosi manje od 30% a Vojvodine 6, što je i najmanji procenat šumovitosti u Evropi, svako drvo je dragoceno. Ona stabla koja osim dugovečnosti, čvrstine i moći zadovoljavaju i niz drugih kriterijuma dobijaju privilegiju da budu zaštićena i vidno obeležena. Ona su spomenici prirode. U Beogradu ih je 49, a u Novom sadu 8.
Zabranjena je seča, lomljenje grana ili kidanje lišća sa ovih stabala, deponovanje bilo kakvog otpada ili parkiranje vozila ispod njihove krošnje, loženje vatre u neposrednoj blizini. Nažalost, ova stabla stradaju najčešće nemarnošću građana. Koprivić koji je jedini Spomenik prirode prve kategorije u Novom Sadu oštećen je nepažnjom vozača vozila velikog gabarita. Vozilo je zakačilo granu drveta i povuklo je velikom silinom što je pocepalo deblo. Stablo je ostalo čitavo samo zahvaljujući sajlama kojima su njegove grane pričvršćene još pre 25 godina.
Zaštićeno stablo koprivića nalazi se u ulici Modene u Novom Sadu
Sanacija je izvršena u dve faze: sprečavanjem daljeg oštećenja i metodom dendrohirurgije stablo je potpuno sanirano. Povećana je i sama zona bezbednosti oko stabla koja bi trebala da spreči da do ovakvih nemilih događaja ponovo dođe. Činjenica da reprezentativnost, starost, očuvanost i pejzažna atraktivnost koje određuje zaštićenost stabla ne umanjuju njihovu osetljivost, govori o potrebi očuvanja ovih spomenika prirode.
Inače, postojeći republički Zakon o zaštiti prirode propisao je kazne za fizičko lice koje uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava faunu, odnosno razara njena staništa i uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru. Za ovakvo ponašanje Zakon je predvideo kazne od 5.000 do 20.000 dinara i kaznu zatvora do 30 dana.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.