Zgrade su najveći potrošači energije u Srbiji na koje odlazi oko 40% ukupne finalne energije i predstavljaju najveći potencijal za uštede. Ekonomska i energetska kriza, sa sve primetnijim efektima klimatskih promena, nameće potrebu korištenja visokih standarda u novogradnji, kao i provođenju optimalne energetske obnove postojećih stambenih objekata.
U želji da smanje potrošnju energije i poboljšaju komfor, stanari višespratnice u Somboru odlučili su da se organizuju i preduzmu konkretne korake.
Postavljanjem termoizolacije na spoljne zidove debljine 10 cm, tehnički su smanjeni gubici za 25%, poboljšan je toplotni komfor stambenog prostora i produžen je životni vek zgrade. Uvećana vrednost nekretnine podsticaj je stanarima i za nove investicije.
Poboljšanje energetske efikasnosti zgrada donosi uštedu energije i novca ali i pomaže rešavanju nekoliko velikih društvenih izazova kroz smanjenje emisije CO2, povećanje energetske stabilnosti i kreiranje novih radnih mesta. Sa druge strane, energetska efikasnost doprinosi povećanju životnog standarda, produženju životnog veka zgrada i povećanju njihove vrednosti.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.