Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, uručio je gradonačelnici Kruševca Jasmini Palurović pobednički pehar Evropske nedelje mobilnosti 2019. Priznanje dodeljuje Evropska komisija a u takmičenju je prošle godine učestvovalo 3.135 gradova iz čitave Evrope.
„Kruševac je impresionirao žiri svojim širokim spektrom aktivnosti, podržanim snažnim učešćem građana i političkom podrškom lokalne vlasti. Tokom Evropske nedelje mobilnosti 2019, gradskim ulicama udahnut je novi život bez automobila, ne samo u centru – koji su preuzeli pešaci – već i u predgrađima, gde su ljudi organizovali različite aktivnosti. Lice grada je takođe promenjeno, postavljanjem novih biciklističkih staza, šetališta, javnih trgova, gradskih parkova, klupica i ljuljaški“, piše u obrazloženju te odluke.
photo: Fabrizi Sem onTwitter
Kampanja Evropska nedelja mobilnosti po prvi put je održana 2002. godine i ima za cilj da poboljša javno zdravlje i kvalitet života promovisanjem čiste mobilnosti i održivog gradskog prevoza. Kampanja daje ljudima priliku da istraže ulogu gradskih ulica i eksperimentišu sa praktičnim rešenjima za rešavanje urbanih izazova, poput zagađenja vazduha.
Nedelja mobilnosti takođe pruža savršenu priliku da se lokalnom stanovništvu predstave alternative održive mobilnosti i da se pojasne izazovi sa kojima se gradovi suočavaju. Svojim učešćem, gradovi mogu da pokažu prednosti čistijih izbora prevoza i naprave napredak ka boljoj mobilnosti u Evropi.
Ovogodišnja Evropska nedelja mobilnosti, koja traje od 16. do 22. septembra, biće posvećena mobilnosti bez štetnih emisija, što je takođe tema ovogodišnje, devete po redu nagrade SUMP.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.