Od 1. januara 2019. godine, u Srbiji je zabranjeno ubijanje životinja radi proizvodnje krzna, što je uspeh koji je usledio nakon 15 godina kampanje “Da ih ne okrznu!”- saopštila je organizacija civilnog društva ORCA. Srbija se tako priključla zemljama u kojima je ovakva praksa već ukinuta.
Naime, u skladu članom 7. tačka 37), a u vezi sa sa članom 89. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, br. 41/2009), od 1.1.2019. stupila je na snagu odredba kojom se zabranjuje „držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože“. Zabrana je propisana još 2009. godine, a njeno stupanje na snagu je odloženo 10 godina kako bi oni koji se bave ovom delatnošću mogli da prilagode svoje poslovanje.
„Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna „Da ih ne Okrznu!“ je naša najduža kampanja – trajala je punih 15 godina. Zahvaljujemo se volonterima, medijima i javnosti – hiljadama ljudi koju su tokom svih ovih godina verovali da naša zemlja treba da bude zemlja čiste ekološke poljoprivredne proizvodnje, zemlja koja afirmiše ekološki i etički prihvatiljive delatnosti, nasuprot krznarskoj industriji“ izjavio je Elvir Burazerović, direktor ORCA ovim povodom.
Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna „Da ih ne Okrznu!“ pokrenuta je 2003. godine i intenzivno je vođena do 2009. kada je usvojen Zakon o dobrobiti životinja koji je propisao ovu zabranu, a njenu primenu odložio do 2019. godine. U međuvremenu bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja da se ova zabrana ukine, što nije naišlo na podršku javnosti i zakonodavca.
Razloga za ukidanje gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna ima mnogo. Oni su pre svega ekološke i etičke prirode. Industrijsko gajenje krznašica nemoguće je sprovoditi na human način, a količina leševa i opasnih hemikalija koje se koriste u ovoj industriji trajno zagađuju životnu sredinu. Čak 100 činčila je potrebno ubiti da bi se napravio samo jedan kvadratni metar kvalitetne bunde! Pored toga, s obzirom na veoma mali broj farmi, od kojih je još manji broj onih koje rentabilno posluju, teško je govoriti o bilo kakvim ekonomskim koristima za državu. Jedna od dve veće firme koje se bave gajenjem ovih životinja od 2010. do 2014. uplatila je svega 607.000 dinara u budžet!
Imajući u vidu ove činjenice, kao i rastuću zabrinutost javnosti za dobrobit ovih životinja, ali i negativne ekološke uticaje krznarske industrije evidentna je tendencija ukidanja ove „prljave“ industrije širom evropskog kontinenta. Gajenje životinja radi proizvodnje krzna zabranjeno je u sledećim zemljama: Velika Britanija (2000.), Austrija (2004.), Slovenija (2013.), BJR Makedonija (2014.), Hrvatska (2018.), Luksemburg (2018.), Češka (2019.). Pored toga, sledeće zemlje usvojile su zabrane koje će stupiti na snagu u narednih nekoliko godina: Belgija (2023.), Holandija (2024.), Norveška (2025.) i Bosna i Hercegovina (2029.).
Istovremeno, neke evropske zemlje propisale su rigorozne uslove za ovu delatnost i na taj način dovele do toga da uzgoja krznašica u tim zemljama više i nema (Švajcarska, Švedska, Danska, Šapanija). Nemačka je 2017. usvojila veoma stroga pravila u vezi sa gajenjem krznašica i očekuje se da će se 2022. industrija u potpunosti ugasiti jer neće biti profitabilna.
Trenutno se zabrana gajenja i ubijanje životinja radi proizvodnje krzna razmatra u Poljskoj, Irskoj, Litvaniji i Estoniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.