Fruška gora je ostrvska planina smeštena na južnom obodu panonskog basena, u međurečju Dunava i Save. Nacionalni park Fruška gora osnovan je 1960. godine sa osnovnim ciljem da se zaštite prirodne lepote, istorijski spomenici, biljni i životinjski svet, kao i da se posetiocima pruži mogućnost odmora i rekreacije na za to predviđenim prostorima. Lokacija, specifična geološka istorija, različiti mikro-klimatski uslovi, čine ovu planinu veoma interesantnom i važnom za različite naučne oblasti. Zahvaljujući jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima flore i faune, Fruška gora se naziva i "ogledalom geološke prošlosti".
Čovek je u prošlosti iskrčio veliki deo šuma u ovom Nacionalnom parku. Danas se ulaži napori u obnavljanju šuma hrasta kitnjaka i ostalih potisnutih biljnih vrsta. Šumske zajednice su mešovitog sastava a zastupljene vrste su kitnjak, bukva, lipa i grab. Da bi se održavale šume i odgovorno upravljalo njima, potrebna je i razvijena infrastruktura, u koju spadaju i šumski putevi. Za izgradnju novih šumskih puteva obezbeđena su sredstva iz budžeta Pokrajinske vlade i dodeljeni ugovori korisnicima kojima su opredeljena sredstva.
Ukupna vrednost investicije je 140 miliona dinara, od čega je 100 miliona obezbedio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo iz Budzetskog fonda za šume AP Vojvodine, dok su 40 miliona obezbedili korisnici iz sopstvenih sredstava.
Grebenski put koji se proteže gredom Fruške gore u dužini od oko 57 kilometara posebno je važan za Nacionalni park "Fruška gora", izletnike i ljubitelje ove planine, kao i za razvoj turizma u ovom kraju. Za njegovu kompletnu obnovu, deonicu po deonicu, biće potrebne godine.
Od prvih dana proleća pa do kraja jeseni, Frušku goru posećuju mnogi izletnici i turisti. Da bi se obezbedio prijatan boravak na ovoj planini, Nacionalni park se brine o uređivanju izletišta. Jedno od najpoznatijih Fruškogorskih izletišta je Stražilovo. Udaljeno oko 4 km od Sremskih Karlovaca, ovo je najposećenije svratište Novosađana, dok se jedan od najlepših pogleda na Srem pruža sa Zmajevca, popularnog fruškogorskog izletišta.
Ovaj video prilog realizovan je u okviru projekta “Vojvođanski ekološki kutak u emisiji Ekobalans”, koji je finansijski podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.