COP 26 se održava u drugom najvećem gradu Škotske, Glazgovu, između 1. i 12. novembra.
Ovogodišnji samit okuplja 197 zemalja kako bi raspravljale o klimatskim promenama i planovima na koji način da se izbore sa njima.
Konferencija je sastavni deo Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - međunarodnog ugovora koji je potpisala skoro svaka zemlja i teritorija na svetu sa ciljem da se smanji uticaj ljudske aktivnosti na klimu. COP26 je posebno važan jer je prvi samit na kom će se preispitati šta je do sada postignuto od potpisivanja Pariskog dogovora o klimatskim promenama 2015. godine. Pariskom dogovorom akcenat je dat na zaustavljenje rasta globalne temperature ispod dva stepena Celzijusa, sa ciljem da se ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa.
Trenutno je svet u proseku za najmanje 1,1C topliji nego što je bio na kraju 19. veka, sa značajnim uticajima širom planete. Zadržavanje porasta temperature smanjilo bi nivoe masovnih poplava i sprečilo milione ljudi da izgube svoje domove zbog porasta mora.
Ukoliko se temperatura poveća za 2C, život bi mnogima mogao postati nepodnošljiv. Svi tropski koralni grebeni bi bili uništeni, a poplave bi se pogoršale. Ogroman broj životinja i biljnih vrsta izgubio bi svoja staništa.
Domaćin sastanka je britanski premijer Boris Džonson, a COP okuplja više od stotinu lidera, među kojima američki predsednik Džozef Bajden, Francuski Emanuel Makron i Indijski Narendra Modi.
U Glazgov je već stiglo više hiljada klimatskih aktivista iz celog sveta sa željom da izvrše pritisak na svetske lidere da deluju za klimu.Oni će učestvovati u manifestacijama koje se organizuju paralelno sa konferencijom. Među njima je i mlada švedska aktivistkinja Greta Tunberg.
Dvonedeljni samit našao se pod dodatnim pritiskom zbog pandemije korona virusa, ekonomske krize koju je ona izazvala i najnovijih globalnih problema sa energentima.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.