U modernim industrijskim zemljama, većina ljudi provodi 90% svog vremena u zatvorenim prostorima. Upravo iz tog razloga materijali, vazduh, klima i druga obeležja stambenih zgrada, direktno utiču na ljudsko zdravlje, produktivnost i kvalitet života u opšte. Ipak, prema istraživanjima, vrlo malo objekata pruža zdravo a najčešće čak ni zadovoljavajuće životno okruženje.

Novosađanin Milivoj Pejin izgradio je naizgled sasvim običnu kuću, međutim to je prava ekološka i energetski efikasna građevina, čiji su zidovi ispunjeni slamom.



Godišnje se u svetu proizvedu ogromne količine slame, koje se najčešće spale na njivama, što je veliki ekološki problem. Primera radi, od 4 miliona tona slame koja se godišnje proizvede u Velikoj Britaniji, moglo bi se izgraditi oko 450.000 kuća.

Na primeru kuće Milivoja Pejina, jednostavno se može izračunati koliko je jeftinije izgraditi kuću sa blokovima od slame umesto sa ciglom.

Za kuću od 140 kvadrata, utrošeno je 500 komada bala slame. I po ceni od 50 dinara po komadu, potrošeno je 25.000 dinara. Da je kuća građena od cigala (prema računici da u jedan slameni blok stane 16 cigala), bilo bi potrebno 18.000 komada. Prema najnižoj ceni od 10 dinara po komadu, to iznosi 80.000 dinara Računica je jasna. Samo na izgradnji ušteđeno je 55.000 dinara.



Najveće uštede međutim javljaju se kod potrošnje energije. Slama obezbeđuje visoku toplotnu izolaciju i to 2 do 3 puta niže nego kod savremenih materijala. Zidovi građeni baliranom slamom su izvanredan izolator zvuka, a imaju i manji požarni rizik od panelnih drvenih zidova.

U svetu je izgradnja takvih kuća aktuelna već 20-ak godina, ali kod nas nije, što zbog ne poverenja našeg naroda u nešto što je novo, ali i zbog nedostatka regulative, što i nije neka novost. Materijala za izgradnju energetski efikasnih objekata ima mnogo, ali mi ih naravno ne koristimo, nego ih bacamo.



Kuća Milivoja Pejina ima betonsku konstrukciju, ma da on to nije želeo. Da bi dobio upotrebnu dozvolu, morao je tako da uradi, jer potpuna gradnja od slame kod nas nije dozvoljena, iako je to u svetu sasvim normalno.

Trenutna cena slame u našim krajevima iznosi 6 bala za euro. Ako se uzme u obzir da sa 3 bale dobijemo 1 kvadratni metar visoko izolovanog fasadnog zida, finansijska opravdanost balirane slame je očigledna.



Takođe, zbog specifične tehnologije građenja, ljudi bez, ili sa vrlo malo građevinskog iskustva, mogu učestvovati u dizajniranju i izgradnji objekta, te se na taj način mogu značajno redukovati troškovi vezani za radnu snagu. Najznačajnija ušteda kod ovakvih objekata je dugoročno smanjenje troškova vezanih za grejanje, zahvaljujući izvanrednim termo-izolacionim svojstvima slame.