Poslednjih decenija Novi Sad je postao centar novogradnje. Poželjan za studije i poslovne prilike, pa samim tim i pogodan za život. Dovoljno velik, a i dovoljno mali da se svuda stiže brzo i lako.Povećan broj stanovnika uslovio je veću tražnju nekretnina, tako da nove zgrade niču sve brže, dok je, sa druge strane, sve manje zelenih površina u gradu.
Ipak, odgovorne građevinske kompanije obraćaju pažnju na ovu činjenicu, pa se kroz nove projekte oslanjaju na održivu tj. „zelenu“ gradnju. Jedna od njih je i novosadska kompanija Dijagonala DOO. Iza sebe ima višedecenijsko iskustvo u izgradnji objekata različitih namena, a ovih dana na listu objekata sa zelenim krovovima dodali su još jedan i sa njim stižu do 1.000 kvadrata postavljenih zelenih krovova u Novom Sadu.
Za ovaj „eko“ pristup gradnji tim kompanije Dijagonala odlučio se iz više razloga jer, kako kažu, prednosti zelenih krovova važne su za ekosistem grada, za same objekte koje grade i
komfor stanara, a apsolutni su trend u svetskim metropolama koje vode brigu o smanjenu uticaja na životnu sredinu.
Mali procenat investitora u Srbiji ima razvijenu svest o važnosti brige za životnu sredinu. Partner kompanije Dijagonala, firma Dijagoninvest nije jedan od njih. Zato su njihovi projekti Laguna Residence i Blok D na Bulevaru Evrope izuzetak i pravi primer održive gradnje, jer, između ostalog, oba ova objekta poseduju zelene krovove.
„Doprinos Svetskom danu zaštite životne sredine i Svetskom danu zelenih krovova, kompanija Dijagonala sa višedecenijskim iskustvom u oblasti građevine, zajedno sa svojim partnerom Dijagoninvest, želi da obeleži upravo izgradnjom ekstenzivnog zelenog krova i na taj način pozove sve ostale investitore da razmisle koliko mogu da utiču na unapređenje zaštite životne sredine i uopšte energetske efikasnosti u našoj zemlji“ - napominje Jovanka Nikolić, pravnica u firmi Dijagoninvest.
U susret Svetskom danu zelenih krovova koji se obeležava 6. juna razgovarali smo sa Eminom Bajramovićem, građevinskim inženjerom ispred kompanije Dijagonala, koji kaže da zeleni krovovi imaju pozitivan uticaj na mikro klimu grada na više načina.
„U gradskim sredinama sa većim stepenom izgrađenosti pojavljuju se zone sa višim temperaturama (tzv. toplotna ostrva). Da bi se izbegli temperaturni ekstremi upravo se grade zeleni krovovi jer vegetacija apsorbuje svetlost koja bi se inače reflektovala i zagrevala okolinu.“
Njegov kolega, Aleksandar Vraneš iz kompanije Fantasy Garden koju su angažovali za postavljanje zelenog krova, kaže da prema nekim istraživanjima, zeleni krov u letnjem periodu smanjuje temperaturu od 4 do 8 stepeni u stanu ispod, za razliku od betonskih krovova koji utiču na povećanje temperature.
Emin dodaje da vegetacija posađena na krovove utiče na smanjenje nivoa zagađenosti vazduha, kao posledice sagorevanja fosilnih goriva. Takođe, kako kaže, vazduh se filtrira od sitnih čestica prašine, a zeleni krovovi doprinose i smanjenju smoga i ostalih zagađivača. Aleksandar se ovde nadovezuje sa činjenicom da se oko 80 kilograma ugljen-dioksida preradi (apsorbuje) po kvadratnom metru ekstenzivnog zelenog krova godišnje.
Zeleni krovovi su takođe bitni i za upravljanje atmosferskim vodama, jer biljke zasađene na zelenim krovovima apsorbuju velike količine padavina i produžavaju vreme oticanja što dovodi do smanjenja opterećenja kanalizacionog sistema u periodima obimnijih padavina.
Zeleni krovovi ili tzv. „pete fasade“ osim što deluju dekorativno i idealne su „oaze za odmor“, postaju i nova prirodna staništa insekata i ptica u gradovima.
Mnoge države subvencionišu izvođenje građevinskih projekata sa zelenim krovovima ili zelenim fasadama, jer osim koristi za mikroklimu gradova ovi zeleni elementi utiču i na komforniji život stanara. Zeleni krovovi obezbeđuju dodatnu zvučnu izolaciju i smanjuju nivo buke od 40 do 60 decibela, štede novac odnosno energiju koja se troši na grejne i rashladne uređaje, a dodatno su sjajan povod za pojavu urbanog baštovanstva.
Zeleni krovovi daju dodatnu vrednost nekretninama, no ono što je ovde najvažniji zaključak jeste da utiču na poboljšanje kvaliteta života u sve urbanijim sredinama.
Nadamo se da će ova novosadska zelena priča da ode korak dalje i da će se domaći investitori i građevinske kompanije ugledati na pozitivne uzore i postati partneri u „borbi“ za zdrave i održive gradove u Srbiji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.