U nedelju 26. septembra, WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, organizovao je prvi Omladinski klimatski forum u Srbiji na kojem su mladi uzrasta 15-24 godine predstavili svoje inicijative posvećene ublažavanju i prilagođavanju klimatskim promenama. Tokom Foruma predstavljeno je pet inicijativa mladih.
„Solarni azil” je postavio solarne panele u azil za životinje u saradnji sa učeničkom kompanijom „Ekolim”. „Zajednički frižider” planira da postavi frižidere i ormane na javnim mestima gde bi građani mogli da ostavljaju suvišnu hranu i odeću koju onima kojima je potrebna. „Biodivovi” koriste društvene mreže i podkast da podignu svest javnosti o značaju biološke raznovrsnosti, dok je „Edukativna radionica - Drveće i klima” organizovala radionicu za đake OŠ „Đura Daničić”. Mladi iz „Ciklopromene” su se obratili odabranim institucijama i kompanijama, pozivajući ih da se osvrnu na sopstveni uticaj na zagađanje vazduha.
Tri inicijative su odabrane da predstave svoj rad na regionalnom forumu u okviru projekta „Na mladima klima ostaje”. „Solarni azil”, „Zajednički frižider” i „Biodivovi” će se 10. oktobra pridružiti vršnjacima iz Bugarske, Rumunije i Češke, gde će na regionalnom nivou razmatrati moguća rešenja i pristupe problemu klimatskih promena.
„Pravo je zadovoljstvo bilo pratiti mlade dok su sprovodili svoje aktivnosti tokom prethodnih meseci. Svaka od inicijativa se susretala sa različitim preprekama koje smo zajedno prelazili, učeći iz iskustva. Sastajali smo se minimum jednom nedeljno i veselili se malim i velikim pobedama. Posebno mi je drago što mladi ne žele da stanu sa radom, već uveliko planiraju sledeće korake i žele da uključe što veći broj vršnjaka, a mi ćemo nastaviti da ih podržavamo.”, ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.
WWF nastavlja da razvija saradnju sa mladima u Srbiji i regionu. U okviru davanja glasa mladima, u utorak 28. septembra u 11h WWF i nedeljnik „Vreme” organizuju onlajn panel „Da nam klima štima – za prirodu i društvo”, gde će mladi moći da nastave razgovor o klimatskim promenama, ovaj put sa stručnjacima iz biologije, komunikologije i socijalne psihologije.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.