Japanska vlada će uskoro ozvaničiti odluku da se kontaminirana voda iz havarisane nuklearne centrale Fukušima izbaci u more uprkos snažnom protivljenju lokalnog stanovništva, javilo je više japanskih medija.
Vlada će sprovesti rešenje o izbacivanju kontaminirane vode u more do kraja meseca, ali se ne očekuje da će sama operacija početi pre 2022. Portparol vlade je na redovnoj konferenciji za novinare rekao da vlada za sada nije odlučila koji plan će slediti ali je dodao da ne mogu da odlažu odluku o kontaminiranoj vodi, da se ne bi kasnilo sa rasformiranjem nuklearne centrale Fukušima Daiči.
Oko 1,23 miliona tona kontaminirane vode trenutno je uskladišteno u više od 1.000 cisterni blizu nuklearne centrale oštećene za vreme velikog cunamija 11. marta 2011. na severoistoku Japana, koji je usledio posle zemljotresa.
Voda dolazi od kiše, podzemnih voda ili vode koja hladi jezgra nuklearnih reaktora. Ona je filtrirana više puta da bi se oslobdila od većine radioaktivnih supstanci ali ne i od tricijuma, koji ne može biti pročiščen postojećim tehnikama. Tricijum je opasan za ljudsko zdravlje u visokim dozama, navode stručnjaci.
Kapaciteti skladištenja će, kako se očekuje, biti popunjeni sredinom 2022. godine, a japanske vlasti su razmatrale razna rešenja za tu vodu poslednjih godina.
Početkom 2020. stručnjaci koje je angažovala vlada predložili su izbacivanje u more, praksa koja već postoji u Japanu i u inostranstvu za aktivna nuklearna postrojenja. Protiv toga se bore ribari i poljoprivrednici Fukušime strahujući da će se time još više pogoršati imidž njihovih proizvoda kod potrošača.
Susedna Južna Koreja i dalje zabranjuje uvoz morskih proizvoda iz tog regiona, i ona je izrazila zabrinutost zbog ekološkog uticaja rešenja sa izbacivanjem kontaminirane vode u more.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.