Ekipa Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je u saradnji i na poziv NP Fruška gora boravila dana 27. februara 2020. godine na lokalitetu u zapadnom delu Fruške gore, zbog informacije o pronalasku nove biljne vrste za ovu planinu.
U pitanju je prolećnica, vrsta šafrana (Crocus tommasinianus).
Fruška gora je botanički dobro istražena i do sada se smatralo da na njoj osim prugastog šafrana (Crocus variegatus Hoppe & Hornsch.) ne rastu, odnosno nisu bile zabeležene druge vrste šafrana. Međutim, ove godine je ipak pronađena još jedna vrsta i to na ograničenom prostoru u zapadnom delu planine. Članovi Gljivarskog društva Novi Sad su šetajući po Fruškoj gori uočili ovu biljnu vrstu i obavestili o tome dr Dragišu Savića, stručnjaka NP Fruška gora koji je i utvrdio o kojoj se vrsti radi. Nalaz je potvrdio i prof. dr Vladimir Ranđelović, botaničar iz Niša koji se inače bavi izučavanjem ovog roda. Iako je pronađen na samo jednom lokalitetu, populacija broji više hiljada jedinki koje su trenutno u završnoj fazi cvetanja.
U Srbiji raste oko 20 vrsta šafrana. To su ranoprolećne biljke koje se uglavnom mogu sresti na višim planinama, gde krase planinske pašnjake i padine u rano proleće, često i na mestima gde se sneg još uvek nije otopio. Na mestima gde rastu uvek ih ima u velikom broju i boja cveta je različita kod različitih vrsta, mogu biti beli, žuti, ljubičasti ili šareno obojeni. Od svih vrsta šafrana samo se 3 vrste gaje kao ukrasne biljke, a u svetu su šafrani najpoznatiji po začinu koji se pravi od sušenih tučkova jedne od njih.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je institucija koja se stara o zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta, štiti ugrožene vrste u prirodi, sprovodi mere aktivne zaštite, prati unapređenje njihovih staništa i obezbeđivanje boljih uslova za njihov život i razmnožavanje. Zavod pozdravlja ovaj nalaz koji dokazuje da je priroda Vojvodine još uvek nedovoljno istražena i vredna pažnje. Svaki napor na proučavanju njenog živog sveta učinjen od strane stručnjaka, ali i amatera-ljubitelja prirode, šumara i planinara uistinu predstavlja još jednu novu potvrdu njene vrednosti.
Foto: Oliver Fojkar
Izvor: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.