Svetski dan vlažnih područja (Dan Ramsara) obeležava se 2. februara, kako bi se ukazalo na značaj vlažnih područja, podsetilo na neophodnost njihovog očuvanja, kao i da bi se podigla svest javnosti o značaju i zaštiti vodenih, močvarnih staništa.
Obeležavanje Svetskog dana vlažnih područja datira još od 1971. godine kada je preko 160 država u iranskom gradu Ramsaru potpisalo Konvenciju o močvarama koje su od međunarodnog značaja, posebno kao prebivalište ptica močvarica. Srbija je jedna od zemalja potpisnica Konvencije.
Konvencija kao vlažna područja definiše: jezera i reke, podzemne izdani, bare, močvare, vlažna travnata područja, tresave, oaze, estuare, delte, mangrove, priobalna područja, koralne grebene, kao i lokalitete nastale aktivnošću čoveka, kao što su ribnjaci, pirinčana polјa, vodne akumulacije, slatine...
Vlažna područja predstavlјaju centre biološke raznovrsnosti i staništa raznovrsne, specifične flore i faune. Ona su od suštinskog značaja za opstanak retkih i ugroženih vrsta bilјaka i životinja (ptica, riba, sisara...) koje svoj životni prostor nalaze u vodi ili kraj nje. Međutim, ova područja su izuzetno značajna i za čoveka, jer u mnogim aspektima neposredno utiču na njegov opstanak. Vlažna područja su od neprocenjive vrednosti za život i ekonomski razvoj na Zemlјi.
U Srbiji imamo 11 Ramsarskih područja koja se prostiru na oko 130525 hektara, a to su: „Obedska bara“, „Ludaško jezero“, „Carska bara - Stari Begej“, „Gornje Podunavlјe“, „Slano Kopovo“, „Zasavica“, „Labudovo okno“, „Peštersko polјe“, „Vlasina“, „Kovilјsko petrovaradinski rit“ i „Đerdap“.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.