Obeležavanje Svetskog dana vlažnih područja datira još od 1971. godine kada je preko 160 država u iranskom gradu Ramsaru potpisalo Konvenciju o močvarama koje su od međunarodnog značaja, posebno kao prebivalište ptica močvarica. Srbija je jedna od zemalja potpisnica Konvencije.

Dr Musonda Mumba, generalna sekretarka Konvencije o močvarama, istakla je da je u poslednjih 50 godina nestalo je čak 35% svetskih močvara. „Do danas je gotovo 90 posto svetskih močvara degradirano ili izgubljeno. Vlažna područja gubimo tri puta brže od šuma. Hitno je podići globalnu svijest o močvarama kako bi se zaustavio i poništio njihov brzi gubitak i potaknule akcije za obnovu i očuvanje ovih vitalnih ekosistema”, istakla je ona.

Konvencija kao vlažna područja definiše: jezera i reke, podzemne izdani, bare, močvare, vlažna travnata područja, tresave, oaze, estuare, delte, mangrove, priobalna područja, koralne grebene, kao i lokalitete nastale aktivnošću čoveka, kao što su ribnjaci, pirinčana polјa, vodne akumulacije, slatine...

Vlažna područja predstavlјaju centre biološke raznovrsnosti i staništa raznovrsne, specifične flore i faune. Ona su od suštinskog značaja za opstanak retkih i ugroženih vrsta bilјaka i životinja (ptica, riba, sisara...) koje svoj životni prostor nalaze u vodi ili kraj nje. Međutim, ova područja su izuzetno značajna i za čoveka, jer u mnogim aspektima neposredno utiču na njegov opstanak. Vlažna područja su od neprocenjive vrednosti za život i ekonomski razvoj na Zemlјi.

Trenutno u Svetu postoji 2435 Ramsarskih područja, površine od oko 255 miliona hektara. Broj potpisnika Ramsarske Konvencije u Svetu je 172 države i organizacije. U Srbiji imamo 11 Ramsarskih područja koja se prostiru na oko 130525 hektara, a to su: „Obedska bara“, „Ludaško jezero“, „Carska bara - Stari Begej“, „Gornje Podunavlјe“, „Slano Kopovo“, „Zasavica“, „Labudovo okno“, „Peštersko polјe“, „Vlasina“, „Kovilјsko petrovaradinski rit“ i „Đerdap“.

 

ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Stop krađi električne energije
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Pametne zgrade
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Štedljive sijalice
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije