Svetski dana pčela obeležava se od 2017. godine, kada su države članice Ujedinjenih nacija prihvatile predlog Slovenije da se ovaj dan proglasi praznikom u slavu ovih izuzetno važnih polinatora. Osim svima omiljenog meda, pčele nam daju polen, vosak, matični mleč i propolis.
Pored pčelinjih proizvoda koji su nam dragoceni, ne treba zaboraviti daleko veću i važniju ulogu koje imaju pčele. Ovi insekti obavljaju zadatak koji je od vitalnog značaja za agrikulturu - oprašivanje. Zapravo, čak trećinu svetskih zaliha hrane oprašuju pčele, održavajući biljke i useve u životu. Uz konstantno smanjenje broja pčela u svetu i sve češće masovno izumiranje celih kolonija, njihova zaštita je neohodna radi očuvanja ekosistema i spada u jedan od važnih zadataka savremenog čoveka.
Pčele isto tako doprinose i ublažavanju klimatskih promena i očuvanju životne sredine. Zaštita pčela i pčelarstva dugoročno doprinosi smanjenju siromaštva, gladi i očuvanju zdrave životne sredine i biodiverziteta.
Pčele imaju značajnu ulogu u očuvanju ekološke ravnoteže i biodiverziteta u prirodi. Oprašivanjem obezbeđuju i brinu o ekosistemima, životinjskim i biljnim vrstama, a doprinose i genetskoj i raznolikosti živog sveta.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.