Svetski dana pčela obeležava se od 2017. godine, kada su države članice Ujedinjenih nacija prihvatile predlog Slovenije da se ovaj dan proglasi praznikom u slavu ovih izuzetno važnih polinatora. Osim svima omiljenog meda, pčele nam daju polen, vosak, matični mleč i propolis.
Pored pčelinjih proizvoda koji su nam dragoceni, ne treba zaboraviti daleko veću i važniju ulogu koje imaju pčele. Ovi insekti obavljaju zadatak koji je od vitalnog značaja za agrikulturu - oprašivanje. Zapravo, čak trećinu svetskih zaliha hrane oprašuju pčele, održavajući biljke i useve u životu. Uz konstantno smanjenje broja pčela u svetu i sve češće masovno izumiranje celih kolonija, njihova zaštita je neohodna radi očuvanja ekosistema i spada u jedan od važnih zadataka savremenog čoveka.
Pčele isto tako doprinose i ublažavanju klimatskih promena i očuvanju životne sredine. Zaštita pčela i pčelarstva dugoročno doprinosi smanjenju siromaštva, gladi i očuvanju zdrave životne sredine i biodiverziteta.
Pčele imaju značajnu ulogu u očuvanju ekološke ravnoteže i biodiverziteta u prirodi. Oprašivanjem obezbeđuju i brinu o ekosistemima, životinjskim i biljnim vrstama, a doprinose i genetskoj i raznolikosti živog sveta.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.