U sedištu Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima je 25. januara 2020. godine osnovana mreža nevladinih organizacija pod nazivom „Pošumimo Vojvodinu“.Među osnivačima je 21 nevladina organizacija i neformalna inicijativa građana iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Vršca, Subotice, Sombora, Bečeja, Sremske Mitrovice, Novog Kneževca, Kovina, Deliblata i Bele Crkve.
Mreža je osnovana u cilju većeg uticaja javnosti na donosioce odluka, radi očuvanja i unapređenja postojećih šuma i povećanja površina pod šumama u AP Vojvodini, zatim u cilju razvijanja svesti javnosti o važnosti očuvanja šuma i pošumljavanja na zaštitu prirode, poljoprivredu, ekonomiju, zatim radi veće medijske vidljivosti činjenica i problema, kao i načina za njihovo rešavanje, te na kraju, u cilju udruživanja znanja, iskustava, dostupnosti medijima, i drugih kapaciteta.
Na sastanku su dogovorene i prve aktivnosti koje će se sprovesti u okviru mreže, kampanje, pravne akcije, ali i priprema preostalih dokumenata kojima će se bliže regulisati neka pitanja rada Mreže.
Mreža je otvorena za nove članice.
Članice mreže:
Pokret gorana Vojvodine, Sremski Karlovci
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad
CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, Subotica
Inženjeri zaštite životne sredine, Novi Sad
Pokret gorana Novog Sada, Novi Sad
Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“, Novi Sad
Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“, Novi Sad
Pokret „Odbranimo šume Fruške Gore“, Novi Sad
Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad
Ekološki front, Novi Sad
Ekološko udruženje „Avalon“, Vršac
Prirodnjačko društvo „Gea“, Vršac
Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“, Deliblato
Udruženje građana „Eko zona Kovin“, Kovin
Ekološki pokret Vrbasa, Vrbas
Pokret gorana Sombora, Sombor
Eko centar „Tisa“, Novi Kneževac
Ruralni centar „Sova“, Sremska Mitrovica
Udruženje građana „Ekobečej“, Bečej
Udruženje građana „Aurora“, Bela Crkva
Ekološki centar „Stanište“, Vršac
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.