U Palati Srbija održan je prvi okrugli sto o zaštiti pčela od trovanja, u organizaciji NALED-a i SPOS-a, kojim je zvanično otpočela kampanja „Mesec zaštite pčela”, pod sloganom „Čuvanjem pčela čuvamo sebe”.
Skup je okupio pčelare, poljoprivrednike, stručnjake iz oblasti zaštite bilja i zaštite životne sredine, predstavnike resornih institucija, njih ukupno 62, kao i medije.
Pčele oprašuju više od 80% biljaka koje koristimo u ishrani, a od njih zavisi naš svaki treći zalogaj. One su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Proizvodnja meda u Srbiji opala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017, a dešava se da fond pčela padne i za petinu godišnje.
Okupljeni na okruglom stolu izneli su najznačajnije faktore koji ugrožavaju život pčela. To su trovanje, do kojeg najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu. Takođe, pčelarstvo je opterećeno i značajnom birokratijom, kao i problemom manjka kapaciteta u inspekcijama.
Naredni okrugli stolovi održaće se u Novom Sadu (14. marta) i Čačku (26. marta). Pored okruglih stolova, pčelari SPOS-a koji su zainteresovani za temu mogu poslati predloge rešenja i ocenjivati već pristigla, putem sajta www.jpd.rs. Kampanju je pokrenuo Savez pčelarskih organizacija Srbije u okviru četvorogodišnjeg projekta Javno – privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. SPOS im se zahvaljuje na predanom radu na rešavanju ovog problema.
Program održanog okruglog stola možete pogledati OVDE.
Kampanju prati i kratak film o značaju pčela i problemu trovanja (OVDE).
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.