Goranski eko kamp za DRVOLJUBE pod nazivom “Čarobni svet šume” počeo je danas u Sremskim Karlovcima, u “Ekološkom centru Radulovački”. Ovo je poslednji ovogodišnji Goranski eko kamp koji je svojim bogatim edukativnim i rekreativnim sadržajem namenjen deci od 6 do 12 godina.
Pokret gorana Novog Sada je i ovog leta organizovao Goranske eko kampove koji su podeljeni u pet tematskih celina. Kampove vode stručni saradnici Pokreta gorana iz različitih oblasti, koji imaju iskustva u radu sa decom.
Kamp „Pticoljub“ održan je od 20. do 22. juna gde su učesnici kampa imali prilike da saznaju i dobiju odgovore na mnoga pitanja koja se tiču ptica. Kamp „Buboljub“održan je od 1. do 3. jula gde su učesnici imali prilike da se upoznaju sa velikim brojem buba i naprave insektarijume, koristeći se neinvazivnim metodama.
Kamp „Cvetoljub“ je održan od 27. do 29. jula. Cvetoljubi su mogli da saznaju koje biljke mogu da budu jestive i lekovite, kako ih ubrati, pripremiti, probati i dugo koristiti. Pravili su sami svoj herbar, čaj, med, palačinke, kozmetiku i mnogo drugih korisnih stvari za špajz.
Kamp „Pčeloljub“ održan je od 11. do 13. avgusta. Decasu imala prilike da se upoznaju sa načinom života pčela, pčelinjim zajednicama, čime se pčele hrane, kako nastaje med i koja je njihova uloga u prirodi.
Kamp „Drvoljub“ održava se od 25. do 27. avgusta. U ovoj avanturi deca na Fruškoj gori istražuju različite tipove staništa i njihove stanovnike, upoznavaju se sa drvenastim i zeljastim vrstama našeg područja, i otkrivaju koja su to osnovna pravila tokom boravka u prirodi. Nakon ovog kampa, decu očekuju edukativne i kreativne radionice, sa različitim temama, pod nazivom “Sasvim prirodna subota”- Goroljubi, za decu uzrasta od 6 do 10 godina, koje će se održavati svake subote na različitim lokacijama u Novom Sadu.
Goranske eko kampove je podržao Grad Novi Sad – Gradska uprava za zaštitu životne sredine.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.