Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je ugovore sa predstavnicima 22 firme iz reciklažne industrije koje su preko konkursa ostvarile pravo na podsticajna sredstva za tretman otpada u ukupnom iznosu od 2,6 milijardi dinara.
„Važna nam je jaka, odgovorna i efikasna reciklažna industrija jer doprinosi našem najvažnijem cilju da očistimo Srbiju od otpada koji zagađuje životnu sredinu. Prerada otpada i otpadnih voda je naš prioritet i preduslov zdrave životne sredine. Tome svedoči i čitav niz projekata o otpadnim vodama koje je pripremilo MZŽS a koji su obuhvaćeni investicionim planom „Srbija 2025“. I vi ste važna karika u tome“, rekao je ministar Trivan u razgovoru sa predstavnicima operatera kojima se dodeljuju podsticajna sredstva iz Zelenog fonda za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje posebnih tokova otpada (električni i elektronski otpad, otpadna ulja, gume…) kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije u 2019. godini.
„Važno nam je da se u ovom poslu očisti što više otpada, da nemamo smetlišta i da ova industrija raste zapošljavajući što više ljudi jer je to važno za Srbiju“, rekao je ministar Trivan. Zahvalio je reciklerima na uloženom trudu i na uspešnosti prikupljanja otpada koja je samo u poslednjih nekoliko meseci prošle godine porasla za 20 posto. Podsetio je na važnost podizanja sakupljačkih kapaciteta, značajnu ulogu ove industrije u zapošljavanju socijalno osetljivih grupa, i jačanju drušveno-odgovornog odnosa prema životnoj sredini, kojim su se kroz podršku ekološkim akcijama posebno istakle neke od ovih firmi.
Trivan je rekao da je važno da se što više ulaže u reciklažnu industriju kako bi imali čistiju životnu sredinu, zbog čega se MZŽS opredelilo da iz godine u godinu značajno podiže subvencije za operatere, pa je od podsticaja od 2,2 milijarde dostignuto 3.5 milijarde dinara, koje su zbog posledica pandemije smanjene na 2,6 milijardi dinara, koliko se isplaćuje ovim ugovorima. Istovremeno, Trivan je posebno istakao važnost zakonitog i odgovornog postupanja sa otpadom, podsetivši na akciju otkrivanja nelegalno zakopanog otpada u kojoj su zbog štete načinjene životnoj sredini procesuirani odgovorni.
U razgovoru sa ministrom Trivanom i pomoćnikom ministra zaduženim za Sektor otpada i otpadnih voda, Filipom Abramovićem, predstavnici operatera su pozvani da iznesu predloge u kom pravcu treba da ide ova oblast kako bi ostvarili najbolje rezultate u borbi za čistu životnu sredinu i ekonomski napredak reciklažne industrije. Predstavnici operatera iskazali su zadovoljstvo saradnjom, podrškom i otvorenošću koju MZŽS pokazuje za njihove predloge, od operativnih do onih koje se odnose na unapređenje pravilnika i uredbi koji regulišu ovu oblast.
Javni konkurs Ministarstva zaštite životne sredine za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine, za dobijanje energije ili za proizvodnju kesa-tregerica za višekratnu upotrebu raspisan 1. aprila 2019. godine i trajao je do 31. januara 2020. godine. Oduka o dodeli podsticajnih sredstava po javnom konkursu za 2019. godinu doneta je 4. maja 2020. godine. Budžetom za 2020. godinu prvobitno je za reciklažnu industriju bilo opredeljeno 3,5 milijardi dinara. Nakon donošenja Zakona o potvrđivanju uredbi donetih za vreme vanrednog stanja i Uredbe o izmeni opštih prihoda, rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2020. godinu radi otklanjanja štetnih posledica usled bolesti COVID-19, sredstva su smanjena na 2.600.000.000,00 dinara što je i ukupan opredeljeni iznos koji se ovim konkursom i potpisanim ugovorima, dodeljuje reciklerima.
izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.