Vetar – neograničen i obnovljiv izvor energije. Da li možemo da ga koristimo u tolikoj meri da može da obezbedi naše potrebe za energijom? Možemo da pokušamo… Život posvećen ovim pokušajima počeo je davno, u Danskoj, odlaskom na more oca i dvanaestogodišnjeg sina.
-Bio je olujni vetar i želeli smo da posmatramo velike talase. Kada smo stigli do obale, morali smo da se borimo protiv vetra. Mogli ste skoro da se naslonite na vetar, raširite ruke i poletite.. . Nikada nisam zaboravio tu veliku snagu vetra. Bio sam siguran da može da se iskoristi na dobrobit svima - priča Henrik Stiesdal.
Njegov osećaj je bio dobar. Od tog dana, Henrik Stiesdal, koji sada ima 61 godinu, posvetio je svoju karijeru jednom cilju: kako što bolje iskoristiti energiju vetra? Kao inženjer, pronašao je način kako uhvatiti i koristiti veter na površini mora, konstruisao je najveće lopatice vetroturbina, dužine čak 80 metara i doprineo da ova energija postane dostupna svima.
Svoju prvu vetroturbinu Henrik je napravio kao student, pokušavajući da smanji ogromne račune za struju na farmi koju su posedovali njegovi roditelji. Elisa je bila iz dva dela, dužine 3 metra. Nju je zamenila trokraka, čije su lopatce bile dužine 10 metara i koja je proizvodila dovoljno električne energije za rad cele farme. Ovo je bio prvi uspeh u karijeri čoveka zaslužnog za najveći doprinos u iskorišćavanju energije vetra. 1991 godine, Henrik je bio glavni dizajner i inženjer tokom izgradnje prvog vetroparka na moru. I ne samo to: kada nije bio zadovoljan kvalitetom vetroturbina, osmislio je potpuno novi koncept.
-Sredinom devedesetih godina imali smo velike probleme sa kvalitetom lopatica. U to vreme bile su sastavljene iz dva dela koji su bili zalepljeni lepkom. I kada se pokazalo da je upravo taj zalepljeni deo slaba tačka, zaključio sam da je jedino pravo rešenja da se on izbaci i naprave lopatice iz samo jednog dela.
I ovako izgleda njegovo rešenje: lopatica prosečne dužine 75 metara je najveća komponenta vetroturbine, izlivena u jednom komadu, napravljena od fiberglasa. Teška je 25 tona, dok sama gondola dostiže težinu do 70 tona. I nakon 20 godina, ovaj koncept je najprihvaćeniji na celoj planeti.
Danas, Danska je poznata kao jedan od svetskih lidera kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije, a posebno energije vetra – preko 40% potrebne energije u ovoj zemlji dobija se iz vetra. I ne samo to, Danska je sebi postavila veliki cilj - želi da postane prva zemlja u Evropi koja će svu struju dobijati iz obnovljivih izvora energije, a vetar će pri tome imati glavnu ulogu.
Proizvodnja električne energije uz pomoć vetra je u konstantnom porastu na svetskom nivou. Predviđa se da će mnoge zemlje u skorijoj budućnosti moći i do petine svojih potreba da namire iz ovog izvora.
A kakva je situacija kod nas? U Srbiji se oko 90% vetroparkova gradi na teritoriji AP Vojvodine. Kako je planirano, otvaranjem novih vetroparkova tokom naredne dve godine, Srbija će dobijati preko 260 novih megavata struje iz energije vetra. Naša zemlja ima dobar potencijal energije vetra, pogotovo na području južnog Banata i istočne Srbije, ali i na istočnoj strani Kopaonika, Zlatibora i Peštera. Ipak, da bi se eksploatisali obnovljivi izvori energije potrebna su velika finansijska ulaganja, a kada je u pitanju izgradnja vetroparkova, investicije mogu da dostignu stotine miliona evra.
Podaci pokazuju da se u Vojvodini 66% potrebne energije dobija iz nafte, 24% iz gasa a svega 8 posto iz obnovljivih izvora energije, u koje spada i vetar. Zato je važno naglasiti da je sa aspekta zaštite životne sredine i smanjenja emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, veoma važno ulagati u investicije kao što je izgradnja vetroparkova. Energija koja nam je neophodna treba da potiče iz obnovljivih, ekološki prihvatljivih izvora koji ne stvaraju probleme kao što su globalno otopljavanje i zagađenje vazduha, već stvaraju zdravije životno okruženje.
Ovaj video prilog realizovan je u okviru projekta “Vojvođanski ekološki kutak u emisiji Ekobalans”, koji je finansijski podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.