JP "Zavod za urbanizam Vojvodine" je, zajedno sa partnerima, još 2016. godine konkurisao sa predlogom projekta "Razvoj prelaznog puta u oblasti Kubekhaza - Rabe", u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije. U projektu učestvuju: mađarska Nacionalna agencija za infrastrukturu - NIF, koja je vodeći partner, kao i javna preduzeća "Zavod za urbanizam Vojvodine" i "Putevi Srbije".
Aktuelni projekat odobren je za finansiranje u februaru 2017. godine a donatorski sporazum potpisan je u oktobru iste godine. Vredan je 5.4 miliona evra od kojih je NIF-u dodeljeno 4,6 miliona evra. Projektom je predviđeno stvaranje prostornih uslova, priprema planske dokumentacije, izgradnja novog i rehabilitacija postojećeg puta u pojasu državne granice Mađarska-Srbija. Projekat "Razvoj prelaznog puta u oblasti Kubekhaza - Rabe" je oročen na 36 meseci, pa se završetak realizacije očekuje do oktobra 2019. godine.
Ovaj IPA projekat donosi višestruku korist, kako za pogranične opštine u obe države, tako i za severni deo Banata. Novi granični prelaz značajno će rasteretiti postojeće granične prelaze i olakšati odvijanje saobraćaja. S obzirom da je od velikog nacionalnog i međudržavnog značaja, projekt "Razvoj prelaznog puta u oblasti Kubekhaza - Rabe" deo je Memoranduma potpisanog od stane predsednika Vlada Republike Mađarske i Republike Srbije.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.