Svaki put kada uđemo u radnju, iz nje izađemo sa rukama punih ambalaže. Kupili smo meso, mleko, voće, vodu, hleb, sve je upakovano u kese ili plastične posude. Ista je stvar sa kozmetikom, šamponima i sredstvima za pranje. Većinu ambalaže iskoristićemo samo jednom, što znači da je količina plastičnog otpada koju stvaramo zapanjujuće velika.
Podaci pokazuju da se u Evropskoj uniji godišnje proizvede skoro 30 miliona tona plastičnog otpada. Manje od trećine se reciklira, dok se ostatak spaljuje ili odlaže na deponije. Reciklaža plastike u Evropi i dalje nije dovoljno zastupljena, a većina ovog prikupljenog otpada se izvozi u siromašne zemlje koje još uvek nisu svojim zakonima dovoljno uredile tokove otpada.
Na svetskom nivou, podaci su poražavajući: iako se godinama mnogo ulaže u reciklažu plastike, svega 9 odsto nje se reciklira. Danas ne postoji nijedan materijal koji je toliko prisutan u svakodnevnom životu kao što je to plastika. Njena proizvodnja na globalnom nivou premašila je sve druge materijale, i poslednjih decenija raste velikom brzinom. Tokom 1950. godine, u svetu je proizvedeno 2 miliona tona plastike, dok je u 2020-toj njena količina dostigla čak 300 miliona tona.
Film „Put plastičnog otpada - od stvaranja do razlaganja“ realizovalo je Udruženje Eko-Gea iz Novog Sada uz podršku Grada Novog Sada – Gradske uprave za zaštitu životne sredine. Sadržaj filma predstavlja odgovornost autora i ne mora nužno predstavljati stav Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.