U narednih nekoliko godina očekuje se da će Begej biti plovna reka po ekološko prihvatljivim standardima, kao i da će Veliki bački kanal, koji je trenutno jedna od najcrnjih ekoloških tačaka Evrope, napokon biti očišćen. Radovi na čišćenju i revitalizaciji 12 kilometara Velikog bačkog kanala, od Malog Stapara do ulaza u Sombor, odvijaju se planiranom dinamikom.
Na deonici kanala Mali Stapar – Sombor do kraja godine biće uklonjeno oko 150.000 kubika mulja, a radiće se i inspekciona staza koja će obezbediti da stabilni plato služi za buduće lakše održavanje. Uporedo sa radovima na čišćenju Velikog bačkog kanala, počinje revitalizacija Begeja, koja bi trebalo da doprinese razvoju održivog eko-turizma i zapošljavanju.
Na otvarajućoj konferenciji u velikoj sali Skupštine AP Vojvodine, predstavljen je projekat „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“.
Projekti prekogrančne saradnje finansiraju se bespovratnim sredstvima Evropske Unije, doprinose održivom razvoju i tome da svaki građanin oseti napredak u kvalitetu života.
Reka Begej izvire u karpatskom području u Rumuniji i protiče Banatom kao leva pritoka Tise.
Od Temišvara do Zrenjanina, i dalje do ušća, pretvorena je u tzv. Begejski kanal. Glavni rezultat ovog IPA projekta je upravo uspostavljanje plovnosti na Begeju. Rekonstruišu se četiri prevodnice, dve u Srbiji, dve u Rumuniji, a radi se i projektna dokumentacija za izmuljavanje.
Na ovom projektu revitalizacije Begeja učestvuju, kao partneri, Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, Županijski savet rumunskog Timiša i Administracija rečnog basena Banat iz Rumunije.
Ovaj video prilog realizovan je u okviru projekta “Vojvođanski ekološki kutak u emisiji Ekobalans”, koji je finansijski podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.