Konferencija članica Okvirne konvencije UN o klimi, COP27, održava se u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik od 6. do 18. novembra. Na konferenciji učestvuju predstavnici 130 država, među kojima je i Srbija.
Diplomate ove godine insistiraju na stvaranju namenskog fonda za finansiranje gubitaka i šteta. Osim teme kako smanjiti gasove staklene bašte i kako izaći na kraj sa posledicama klimatskih promena, postavlja se pitanje da li razvijene industrijalizovane zemlje, koje izazivaju ovaj problem, treba da plate zemljama koje direktno osećaju njegove posledice.
Prema procenama UN-a, smanjenje emisija gasova staklene baste GHG, na koja su se zemlje potpisivanjem Pariskog sporazuma obavezale, nije dovoljno da se rast globalne temperature zaustavi na 1,5°C. Ovu granicu, prema procenama naučnika, čovečanstvo ne bi smelo da pređe ukoliko želi da izbegne najgori scenario klimatskih promena, koji bi ugrozio opstanak živog sveta na Zemlji.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je na otvaraju samita o klimatskim promenama upozorio da se svet bori za klimatski opstanak, te da se nalazi na 'autoputu do klimatskog pakla'. "Ljudska aktivnost je uzrok klimatskog problema. Ljudsko delovanje mora biti rešenje", naveo je generalni sekretar UN-a.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.