Globalna ekološka akcija „Sat za našu planetu“ održaće se po jedanaesti put u Srbiji, u subotu 30. marta 2019. godine u 20:30 časova, kada će se simboličnim gašenjem svetla na sat vremena u više od 7000 gradova širom sveta ukazati na važnost očuvanja planete.
Klimatske promene i opadanje biološke raznovrsnosti problemi su svih nas, te je akcija „Sat za našu planetu“ prilika za pojedince, organizacije, institucije i kompanije da pokažu svoju predanost zaštiti prirode i budu deo razgovora i pronalska rešenja potrebnih za izgradnju održive budućnosti. Ove godine, pod sloganom „Skini se s plastike, navuci se na prirodu“, WWF upozorava i na problem prekomernog korišćenja plastike i njenog neadekvatnog odlaganja, zbog čega svake godine osam miliona tona plastike završi u morima i okenima.
„Jedan sat koji provedemo u mraku treba da služi kao podsetnik da moramo osigurati održivu budućnost naše planete. Priroda nam je od vitalne važnosti, ona podstiče naš ekonomski napredak i razvoj, naše zdravlje, blagostanje i opstanak. Uprkos tome, mi guramo našu planetu do granica i priroda je ozbiljno ugrožena“, ističe Petra Boić Petrač, koordinatorka inicijative u WWF Adriji. „Ove godine, pored ukazivanja na posledice klimatskih promena, želimo da skrenemo pažnju i na krizu plastičnog otpada, koja predstavlja veliku pretnju po opstanak naših mora i okeana, te se zajedno moramo izboriti za budućnost bez plastike. Ovogodišnji ‚Sat za našu planetu‚ prilika je za stvaranje nezaustavljivog pokreta za prirodu i donošenje odluke koja će uticati na bolje sutra“, dodala je ona.
Akcija „Sat za našu planetu“, u svetu poznata kao Earth Hour, prvi put je održana u Sidneju 2007. godine, a danas se obeležava u više od 180 zemalja. Najpoznatije svetske znamenitosti poput Ajfelovog tornja, rimskog Koloseuma i londonskog Big Bena, isključivanjem javne i dekorativne rasvete, i ove godine će ponovo utonuti u mrak. Srbija je deo ove akcije od 2009. godine, a 2018. pridružilo nam se preko 200 partnera – gradova, opština, organizacija, institucija, škola i vrtića.
Izvor: WWF
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.