Problem zagađenja vazduha je svetski, ima ga Evropa i zemlje u regionu. Izveštaji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da loš kvalitet vazduha godišnje prouzrokuje smrt oko sedam miliona ljudi u svetu. U Srbiji šest hiljada života gubimo svake godine.
Specijalizovana agencija Svetske zdravstvene organizacije za ispitivanje raka, označila je kao dokazani humani kancerogen, izduvne gasove dizel motora.
Prethodni dani su pokazali koliko mi sami, građani, ljudska vrsta, dramatično utičemo na kvalitet vazduha. U danima kada nema grejanja, toplana, kada nema značajnog industrijskog zagađenja, ali ni vetra ni kiše da pomognu, vazduh smo mogli da vidimo.
Sada je i više nego jasno da je saobraćaj, njegova visoka učestalost, automobili i vozila sa zastarelim motorima, dramatično prisutni zagađivač, neprijatelj našeg zdravlja i da je zadnji čas da svi toga postanemo svesni.
Vreme je da prestanemo da ubijamo sami sebe.
Poboljšanje kvaliteta vazduha je zajednička briga i odgovornost svih nas, javnog i civilnog sektora, svake opštine, privrede, naučno-stručne javnosti, medija i građana. Rešenja su u selektivnom korišćenju automobila, inovativnim tehnologijama, zameni energenata, ulaganju u postrojenja za prečišćavanje vazduha, u cirkularnoj ekonomiji, u zelenoj gradnji.
Rešenja su u promeni loših praksi.
Napustimo stare navike, okrenimo se kvalitetnim motorima, hibridnim i električnim, birajmo ekološki prihvatljiva prevozna sredstva, povećajmo broj biciklističkih i pešačkih staza…
Zarad svojih građana, lokalne samouprave moraju odmah pristupiti gašenju individualnih kotlarnica koje kao energent koriste mazut ili ugalj.
Pobedimo lošu naviku paljenja strnjišta na oranicama, zakonom je zabranjeno i opasno po ljudske živote i biljni i životinjski svet.
Sadimo drveće i pošumljavajmo. Šuma odstranjuje gasove staklene bašte i proizvodi kiseonik.
Danas, na Svetski dan čistog vazduha ali i svakog narednog dana, zapitajmo se : koliko dugo možemo da izdržimo bez vazduha, i da li je vreme da svako od nas nešto učini za našu Srbiju i našu Planetu.
izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.