„Gradsko zelenilo” u Novom Sadu uvodi u svoje poslovanje grejanje na biomasu. Izgradnjom i korišćenjem kotlarnice na ovakav pogon, očekuje se velika ušteda a biomasom će se grejati novi rasadnik.
Zbog ogromnih troškova grejanja na gas, u starom rasadniku na Futoškom putu, Gradsko zelenilo poslednjih godina nije bilo konkurentno u proizvodnji cveća, ni malim privatnicima, a pogotovo ne velikim firmama.
Za grejanje će biti korišćen sav otpad koji se sakupi na terenu, a tiče se delatnosti Gradskog zelenila: pokošena trava, ostaci od orezivanja šiblja i drveća, trula stabla. Sva ova biomasa biće smeštena u skladište.
Građani Vidovdanskog naselja neće morati da brinu kada je u pitanju zagađenje vazduha iz toplane jer su ugrađani jaki filteri za prečišćavanje, a zemljište poznato kao ’ruglo’ Novog Sada, biće potpuno uređeno.
Potencijal biomase u Srbiji iznosi preko 60% svih obnovljivih izvora energije, što dovodi našu zemlju u sam vrh evropskih zemalja po količini raspoložive ali i neiskorišćene biomase.
Proizvodnjom energije iz biomase naša zemlja mogla bi da zameni oko 2,5 miliona tona nafte i na taj način uštedi preko 60 miliona evra godišnje. Osim ogromnih energetskih ušteda, ne treba zaboraviti da se sagorevanjem biomase ne povećava količina CO2 u atmosferi, pa se stoga ostvaruje i pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Svake godine u Srbiji se spali 3 miliona tona biljne mase, što je po energetskom potencijalu ekvivalentno količini od 11 milijardi kWh, tj. godišnjoj proizvodnji svih hidroelektrana u našoj zemlji. Biomasom je posebno bogata Vojvodina a slama, kukuruzovina, ljuspice suncokreta i ostali žetveni ostaci predstavljaju značajan energetski resurs. Agropelet je dostupan energent koji je cenovno mnogo jeftiniji od bilo kakvih fosilnih goriva. Uz to, ne treba zaboraviti da je on ekološki apsolutno prihvatljiv, odnosno predstavlja jedan od najčistijih energenata koji se danas koriste širom planete.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.