Veliki broj stambenih jedinica u Valjevu izgrađen je u periodu od 1960-1985. godine, kada se nisu pratili standardi gradnje, koji za cilj imaju dostizanje energetske efikasnosti. Ove objekte, nažalost, odlikuje prevelika potrošnja toplotne energije jer dotrajalost fasada, stara stolarija i neizolovani betonski zidovi gube toplotu i povećavaju račune stanarima.Ovakve zgrade su najveći potrošači energije u Srbiji i na njih odlazi oko 40% ukupne finalne energije, pa samim tim i predstavljaju najveći potencijal za uštede.
Rešenje za svoje probleme, stanari zgrada videli su u javnom pozivu za sufinansiranje mera energetske efikasnosti na kućama i stambenim zgradama, koji je objavljen u oktobru 2021. godine.
Na javni poziv grada Valjeva prijavilo se 460 domaćinstava i stambenih zgrada a Komisija za realizaciju mera energetske sanacije prihvatila je 139 prijava građana i pet prijava stambenih zajednica.
Iako je preliminarna lista brzo objavljena, zbog ekonomske krize i poskupljenja cene građevinskog materijala, izdvojena sredstva više nisu bila dovoljna za realizaciju mera. Rešenje za stambene zajednice je pronađeno uz pomoć USAID-ovog programa ‘Bolja Energija’.
USAID ‘Bolja Energija’ je tokom novembra 2022. započeo sufinansiranje rekonstrukcije izabranih zgrada u Valjevu. Sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Gradom Valjevom potpisani su sporazumi o saradnji sa svakom stambenom zajednicom.
Dogovoreni su planovi nabavke za radove na rekonstrukciji zgrada i utvrđena dinamika radova sa izabranim izvođačem.
Od rekonstrukcije izabranih zgrada najviše koristi imaće građani. Postavljanjem izolacije, zamenom stolarije i ostalim merama unapređenja energetske efikasnosti, dolazi do smanjenja potrošnje toplotne energije, što ima pozitivne efekte i na budžete vlasnika stanova.
Stručnjaci su izračunali da će ova rekonstrukcija stanarima 4 zgrade u Valjevu doneti uštede od 24 do 38%, sa periodom otplate između 6 i 9 godina.
Završena prva grupa od četiri zgrade u Valjevu, nesumnjivo može da posluži kao model za zgrade širom zemlje. Takođe, ovakvi projekti doprinose uspostavljanju stabilnosti na tržištu energenata i energetskoj sigurnosti cele zemlje.
USAID ‘Bolja Energija’ će, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, raditi na uspostavi održivog mehanizma finansiranja stambenih zgrada, kako bi se ubrzalo i olakšalo ulaganje u energetsku rekonstrukciju širom zemlje, povećala energetska efikasnost zgrada, ali i smanjilo zagađenje koje muči stanovnike u svim većim gradovima širom Srbije.
Film posvećen rekonstrukciji zgrada u Valjevu realizovala je video produkcija Contrast Media iz Novog Sada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.