U susret važnim pregovorima oko UN-ovog sporazuma o zagađenju plastikom, WWF ukazuje da su globalne zabrane, postepeno ukidanje i mere kontrole upotrebe plastičnih proizvoda u potpunosti izvodljive i neophodne. Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF poziva vlade da podrže globalne zabrane i postepeno ukidanje štetnih jednokratnih plastičnih proizvoda poput plastičnog pribora za jelo, e-cigareta, mikroplastike u kozmetici i sl.
Ovaj apel stiže uoči pregovora o UN-ovom sporazumu o zagađenju plastikom koji će biti održan u Parizu od 29. maja do 2. juna 2023.
WWF je naručio niz novih izveštaja koji su danas objavljeni, a koji identifikuju najštetnije plastične proizvode koji zagađuju životnu sredinu i predlažu globalne mere kontrole neophodne za eliminaciju, umanjenje ili sigurno upravljanje tim predmetima. Organizacija zagovara da se ove mere uključe u tekst sporazuma koji će biti objavljen uoči sledeće runde pregovora u decembru 2023. godine.
Istraživanje nudi niz opcija koje mogu da doprinesu rešavanju najhitnijih izazova zagađenja plastikom u sklopu novog globalnog sporazuma, tako što plastične proizvode deli u dve grupe – one koje možemo značajno da smanjimo ili eliminišemo u kratkom roku (razred I) i one koje trenutno ne možemo značajno da smanjimo ili eliminišemo, ali zahtevaju globalne mere kontrole kako bi se promovisalo recikliranje i odgovorno upravljanje i zbrinjavanje (razred II). Analiza deli proizvode u široke kategorije na osnovu rizika zagađenja, a WWF veruje da će to pomoći svrsishodnoj regulaciji na globalnom nivou, umesto da se donose zakoni za pojedinačne plastične predmete - što može da bude kompleksno i da stvori moguće pravne praznine.
„Zaključani smo u sistemu u kome proizvodimo količinu plastike koja je mnogo veća nego što bilo koja zemlja na svetu može pravilno „da iznese“ na svojim leđima. To dovodi do krize zagađenja, a svoja leđa tu „podmeće“ upravo najugroženija grupa ljudi – prosečni građani, a ne bogataši“, kaže Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije. „Ako odmah ne reagujemo, situacija će se samo pogoršati. Prema trenutnim saznanjima, do 2040. godine globalna proizvodnja plastike će biti udvostručena“, istakla je Kalauz.
Iako je plastika jeftina i svestrana, s neograničenim mogućnostima za upotrebu u mnogim industrijama, skoro polovina sve plastike koristi se za proizvodnju kratkotrajnih ili jednokratnih proizvoda koji se razgrađuju stotinama godina, a većina se upotrebljava u zemljama s visokim i srednjim primanjima. Nažalost, recikliranje nije dovoljno jer se globalno reciklira manje od 10% plastičnih proizvoda.
Svesni ovog ogromnog problema i WWF Adria, kao regionalni ogranak svetske organizacije za zaštitu prirode, započeo je s aktivnostima usmerenim na rešavanje problema plastike, uključujući aktivnosti izvlačenja zaostalog ribolovnog alata iz mora, koji još stotinama godina može da ima ribolovačku funkciju, a istovremeno je ogroman zagađivač - od plastike.
„Ali ne radi se samo o plastikom zagađenom moru, pogledajte naše reke, plastične kese koje se vijore na granama drveća ili parkove u kojima skoro da se trava ne vidi od prazne plastične ambalaže....Nije reč samo o zagađenju, već i o kvalitetu našeg života i životne sredine, zato je važno da jedinstveno postupamo. Takođe, voleli bismo da vidimo i mnogo veću spremnost korporativnog sektora da se stvarno uhvati u koštac sa ovim problemom“, zaključuje Kalauz.
Eliminisanje visokorizične i nepotrebne jednokratne plastike je prvi korak ka stvaranju pravednije i kružne (cirkularne) ekonomije, ali ugovor mora da osigura priznanje i uključivanje onih koji bi mogli da budu pogođeni takvim zabranama, poput radnika koji se bave otpadom. Pregovori u Parizu jedinstvena su prilika da se predlože globalne mere koje bi, napokon, mogle da nas udalje od jednostranog načina razmišljanja – onog koji podstiče dvostruku krizu - krizu prirode i klime. Tako bismo mogli da budemo usmereni ka putu pozitivnog uticaja na prirodu, a samim tim i ka sopstvenom opstanku.
Izvor: WWF
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.