Evropska unija obeležila je u Srbiji Nedelju klimatske diplomatije, od 24. do 29. septembra, sprovodeći aktivnosti koje su imale za cilj da se unapredi dijalog i saradnja u oblasti klimatskih promena i prikažu primeri uspešne prakse.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je borba protiv klimatskih promena preko potrebna i da je vreme da prilagodimo obrasce našeg ponašanja a da je Evropska unija, kao globalni lider u borbi protiv klimatskih promena, najveći donator novca za tu namenu.
Aktivnostima u na Adi Ciganliji u Beogradu završena je Nedelja klimatske diplomatije. Višednevni program obuhvatao je aktivnosti širom Srbije: u EU info centru u Beogradu održan je forum „Klimatska akcija – novi pristup protiv negativnih efekata klimatskih promena“, na kome su predstavljena četiri inovativna projekta.
Održana je i konferencija povodom početka novog finansijskog programa koji omogućuje finansiranje u oblasti zelenih ekonomija na Zapadnom Balkanu – programa Green Economy Financing Facility (GEFF) koji finansira Evropska banka za obnovu i razvoj.
Poslednjeg dana, u subotu 29. septembra, na Adi Ciganliji u Beogradu održana je celodnevna manifestacija „Klimatsko selo“ tokom koje su građanima predstavljene organizacije, projekti EU koji se bave borbom protiv klimatskih promena i održane razne akcije – od vožnje bicikla oko jezera, do projekcije filmova.
Nedelju klimatske diplomatije u Srbiji organizovali su Delegacija EU i partneri – Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ambasade Nemačke, Francuske i Švedske, Austrijska razvojna agencija, Program UN za razvoj, Nemačko udruženje za međunarodnu saradnju (GIZ), Fondacija “Fridrih Nojman” portal Balkan Green Energy News, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Privredna komora Srbije, RES Fondacija, EIT Climate-KIC, projekat Program podrške razvoju infrastrukture životne sredine (EISP2), projekat Klimatska strategija i akcioni plan, organizacije “Kliker”, “Jedan stepen Srbija”, “Svi aktivni”, HEAL.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.