Danas, naučnici upozoravaju da su veliki požari, oluje, poplave, topljenje glečera i tropske vrućine, posledica klimatskih promena koje nastaju zbog zagrevanja naše planete. Od kada postoje istrumentalna merenja, deset najtoplijih godina registrovano je u ovom veku, tj. tokom poslednjih dvadesetak godina.
Veruje se da će povećanje temperature iznad 2 °C dovesti do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice. Posledice su drastične i već vidljive u mnogim elementima klimatskog sistema.
Klimatske promene nesumnjivo puno utiču na kvalitet i način našeg života, ali i na zdravlje svih stanovnika. Ali nisu samo ljudi izloženi posledicama klimatskih promena nego i sva bića na našoj planeti. Bez obzira da li je u pitanju promena temperature, zagađenje, nestajanje ekosistema, nedovoljna sposobnost adaptacije na klimatske promene, mnoge biljne i životinjske vrste su ugrožene do te mere da im preti izumiranje. Kao i u većini slučaja kada je čovek u pitanju, problem počinje neumerenim trošenjem prirodnih resursa.
Naučnici veruju da će globalni nivo mora porasti mnogo brže nego što se očekivalo, i to zbog ubrzanog topljenja leda na Grenlandu i Antarktiku. Dugo se verovalo da će nivo mora porasti maksimalno za jedan metar do 2100. godine, medjutim, nova istraživanja predviđaju da će nivo mora porasti čak dva puta više.
Svi ekosistemi u prirodi su osetljivi i samo narušavanje njihovog balansa ima velike posledice. Kraće zime i pomerene sezone cvetanja dovode do toga da mnoge vrste životinja moraju da menjaju svoje navike jer se sreću sa poteškoćama na koje se još uvek nisu privikle.
Masovno pošumljavanje je najefikasnija metoda u borbi protiv globalnog otopljavanja. U tu svrhu, širom planete, mogla bi da se iskoristi površina od oko milijardu hektara, što otprilike odgovara površini SAD. To bi povećalo šumske površine na svetskom nivou za oko jednu trećinu. Prema istraživanjima, nove šume bi, kada porastu, mogle da skladište dve trećine od 300 milijardi tona ugljen-dioksida, koje su ljudi od industrijske revolucije do danas ispustili u atmosferu.
Sva istraživanja ukazuju na to da će, ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere protiv emisije CO2 i ostalih uzroka klimatskih promena, doći do kritičnog rasta siromaštva. Većina građana još uvek nije svesna ozbiljnosti ovog planetarnog problema, odnosno ne razume da loš odnos prema prirodnom okruženju direktno ugrožava razvoj i dugoročni opstanak kako planete, tako i našeg društva. Neophodno je uključenje svakog pojedinca u brojne programe za borbu protiv klimatskih promena tj. lično angažovanje ali i razvijanje institucionalnih resursa. Usporavanje klimatskih promena od ključnog je značaja za dug, zdrav i kvalitetan život svih bića na našoj planeti.
Film „Život sa klimatskim promenama“ predstavlja uzroke, posledice i potencijalna rešenja za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Šta je to karbonski otisak, zašto je važna energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, ekološki vidovi prevoza, šta je to ekološki dug, kako izgleda adaptacija na klimatske promene i još mnogo toga, objašnjeno je kroz primere dobre prakse zemalja koje se ovim pitanjima bave odavno.
Film „Život sa klimatskim promenama“ realizovalo je Udruženje Eko-Gea, uz podršku Grada Novog Sada - Gradske uprave za zaštitu životne sredine. Sadržaj filma predstavlja odgovornost autora i ne predstavlja nužno stav Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.