Fruška gora je ostrvska planina smeštena na južnom obodu panonskog basena, u međurečju Dunava i Save. Nacionalni park Fruška gora osnovan je 1960. godine sa osnovnim ciljem da se zaštite prirodne lepote, istorijski spomenici, biljni i životinjski svet, kao i da se posetiocima pruži mogućnost odmora i rekreacije na za to predviđenim prostorima. Lokacija, specifična geološka istorija, različiti mikro-klimatski uslovi, čine ovu planinu veoma interesantnom i važnom za različite naučne oblasti.
U narednih nekoliko godina očekuje se da će Begej biti plovna reka po ekološko prihvatljivim standardima, kao i da će Veliki bački kanal, koji je trenutno jedna od najcrnjih ekoloških tačaka Evrope, napokon biti očišćen. Radovi na čišćenju i revitalizaciji 12 kilometara Velikog bačkog kanala, od Malog Stapara do ulaza u Sombor, odvijaju se planiranom dinamikom.
Na deonici kanala Mali Stapar – Sombor do kraja godine biće uklonjeno oko 150.000 kubika mulja, a radiće se i inspekciona staza koja će obezbediti da stabilni plato služi za buduće lakše održavanje.
Dan Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje" je svečano obeležen u subotu 14. jula 2018. godine u svečanoj sali zgrade Opštine Bačka Palanka. Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera" (MaB) doneo odluku o upisu „Bačkog Podunavlja" na Svetsku listu rezervata biosfere, na 21. Sednici koja je održana u Parizu 14. 06. 2017. godine.
Formirano Zajedničko telo za utvrđivanje posledica bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu
Posle višemesečnih priprema i rada, Sporazumom Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije formirano je telo koje će okupiti najeminentije istraživače, naučnike, stručnjake i institucije Srbije, sa zadatkom da ispitaju sve naučne i stručne činjenice koje su relevantne za utvrđivanje posledica bombardovanja 1999. godine.
U okviru projekta "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene", u hotelu „Crowne Plaza“ u Beogradu, organizovan je događaj na kojem su lokalnim samoupravama u Srbiji dodeljene nagrade za kreativnost inovativnih rešenja koja će na praktičan način doprineti smanjenju emisija gasova staklene bašte i jačanju otpornosti zajednice na klimatske promene.
Okružni sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje otpada. Prvostepenom presudom, dve osobe osumnjičene za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara.
U petak, 23. marta 2018. godine, na Fakultetu za hortikulturu i ruralni razvoj, Univerziteta Džon fon Nojman u Kečkemetu (Mađarska) održana je Otvarajuća konferencija projekta „Zaštita prirode od invazivnih biljnih vrsta“ koji se realizuje u okviru drugog poziva Intereg – IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija.
Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan u razgovoru sa ambasadorom Kraljevine Švedske u Srbiji Janom Lundinom, izrazio je zadovoljstvo i zahvalnost na podršci i nesebičnoj pomoći koju Švedska svih ovih godina pruža Srbiji, posebno u oblasti zaštite životne sredine. Kraljevina Švedska je jedan od najznačajnijih donatora programa velikih infrastrukturnih projekata iz oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, pa su Ministar Trivan i ambasador Lundin razmotrili dosadašnje projekte i razgovarali o podršci Švedske novim ekološkim projektima.
Dan zaštite prirode (11. april) je dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. Ovaj dan se obeležava kako bi se javnost upoznala sa značajem očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april zato što je tog dana, tačnije 11. aprila 1949. godine, prvi put dobijen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra - Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja.
Na konferenciji „Žene u održivoj energetici - Liderstvo za promenu“ , održanoj u Beogradu, predstavljena je WISE (Women in Sustainable Energy) ekspertska mreža žena i rezultati mapiranja žena profesionalno angažovanih u sektoru održive energetike, klimatskih promena i zaštite životne sredine.
ENERGETSKA EFIKASNOST
- Edukacija elektromontera u NORCEV-u
- Pametne zgrade
- Štedljive sijalice
- Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
- Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
- Stop krađi električne energije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.
Opširnije
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.
Opširnije
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.Opširnije